Koje drveće treba saditi u Novom Sadu: Da li je koprivić pogodan za sadnju na našem području?

Nece nista da raste kad mu se da metar u precniku zemlje, usadjen u asfaltu. Sva je zemlja zapecacena, kao da je se stide, nista se vode ne upija. Bar su na parkinge mogli staviti perforirane elemente, ali jok. Kod mene su breze izdrzale i oluju i susu.

Nisam primetio da se ove jeseni nešto sadilo sem što se uništavao travnjak u Limanskom parku i sadilo neko jadno i najjeftinije cveće. Koje su to transakcije da se tako nešto radi na pragu zime?

Nijedan hrast na Bulevaru Evrope nije slomljen za vreme oluje, isto tako nijedan bagrem na keju nije slomljen. Koprivić i sibirski brest, isto tako, nijedna grana se nije slomila posle oluje. Obilazila sam grad posle oluje i posmatrala koje drveće nije slomljeno.

Koprivić (Celtis australis) je dobar izbor jer je prilično otporan na sušu. Trebalo bi dodati i submediteranske hrastove (medunac i sladun), kao i lužnjak. Sitnolisna lipa je takođe dobar izbor. Uz asfalt se ne sade ni platani ni javori,a breza je alergen. Mečija leska je takođe odlična i uz lipu bi se trebala više saditi po obodima grada prema podunavskoj vegetaciji i prema Fruškoj Gori. Crni bor kao predstavnik četinara. Za one što smatraju dud tradicionalnim vojvođanskim drvetom, podsetnik da je zapravo Marija Terezija inicirala sadnju dudova ,koji su zapravo iz Azije. Sve u svemu, pridržavati se strogo autohtonih vrsta u uslovima klimatskih promena zapravo nije pametno, jer nekim "tradicionalnim" vrstama ove promene ne odgovaraju. Za bukvu predviđaju da joj sledi izumiranje u dobrom delu srednje evrope na nižim nadmorskim visinama, a u Srpskom šumskom fondu, ona je najzastupljenija vrsta. Svaka izgubljena godina u sadnji je mnogo vremena. Drvo nije lako zasaditi i održavati, a jako ga je lako uništiti. Neka svako na svojim okućnicama i na delovima zemljišta zasadi neko drvo, a neka se struka usaglasi za gradske delove i parkove.

još nije bilo ni rafinerije, e negde otprilike nasred tog mesta bio je divan, ogroman, ogroman hrast...e onda su ga posekli i napravili rafineriju.....jezivo.

Interesantno kako uvek znaju, bez ikakve sumnje, šta ne treba da se sadi i šta je štetno a kada ih pitate za alternativu kreću sa nekim posmatranjima, analizama i kako u suštini uopšte nemaju predstavu šta ustvari treba da se uradi.
I odakle tolika patološka mržnja prema kopriviću ili narodski rečeno gelegunji tj. bođošu?! Ovo sam primetio i u Subotici i Somboru, nadležni stručnjaci samo što ne zapene kada im se spomene ova vrsta.
Drugo, gde su nestali bagrem, lipa, kesten, dud, jablan, jorgovan, platan... Razumem da dud prlja, kesten se bode a lipa lepi i da bi ljudima najbolje bilo da postoji drveće koje ne cveta, ne lista, ne rađa, u isto vreme je i listopadno i zimzeleno i samo se orezuje i skuplja lišće za sobom ali jorgovan i bagrem rastu k'o korov i kada se malo kultivišu budu idealan vetrozaštitni pojas i ukras.

Jel ste normalni?! "Stručnjaci", po običaju lupetaju i šuketaju.

Mož' posaditi šta god hoćeš - ako se ne zaliva, neće uspeti. Gradsko zelenilo možda nema dovoljno mehanizacije ni ljudi za to, kad puno zasađenog uvene. Ne znam. Ali mi je neverovatno koliko građani nisu spremni da, kad su najveće žege, uveče pod sadnicu ispred sopstvene zgrade prospu jednu kofu vode.

Ne mogu da shvatim da ti vajni stručnjaci za toliko godina nisu mogli utvrditi kojem drveću odgovara ovo podneblje i pedološki sastav zemljišta koji sigurno nije isti u svim delovima grada. Novom Sadu treba mnogo više zelenila nego što je planirano. Koliko je ono potrebno najbolje pokazuje primer Danske koja je nedavno donela odluku da se pošumi i deo poljoprivrednog zemljišta.

@Liman - Potpuno netačno! U celoj Vojvodini uspeva hrast. U Dudovoj šumi u Subotici ima primeraka starih više stotina godina a to je područje u Subotičko-horgoškoj peščari. Osim toga hrast je sveto drvo, njegovo prisustvo u našim parkovima moralo bi biti zakonom zajamčeno a njegova seča strogo zabranjena.

Ako sam dobro shvatio za godinu dana je zasadjeno 46 stabala (4 mesecno), a za sledece dve godine ostaje da se posadi 5954 komada (248 mesecno). Vazi. Bravo za sega-mega planere.

Hrast,jedino drvo koje nije stradalo u oluji prošle godine,zahvalno,otporno i na sušu,pravi lepu hladovinu...

Sadite bilo šta ako izdržava rastuće gradsko zagađenje i klimatske promene, samo NE (žensku) TOPOLU. Verovatno nije potrenbo obrazloženje.

Topola, bagrem, dud...za ovo podneblje-vojvodjansko.

Imam na vikendici grupu od 6 breza oko 40 godina starih. Dve je polomila oluja i ove godine nisu olistale. Dve su se letos osusile tokom suse. Otisao i jasen, pacempresi, tuje. Ukrasni javori preziveli, ali im lisce bilo spaljeno. Jedan je svo lisce odbacio u junu i u septembru ponovo olistao. Lipa je prezivela, mada je pola lisca odbacila. Dodje mi da sadim masline i smokve....

Samo me zanima da li su stručnjaci biolozi i šumari razmislili za nas alergične. Breza i ostale su visoki alergeni.

Jablan, topola, lipa, platani, najčešće tradicionalno drveće u Vojvodini. Dud takođe. Hrast ne uspeva na pesku, a Novi Sad je večim delom na pesku. Samo drveće treba negovti, topole posle više godina zamenjivati mladim sadnicama. Nema tu neke filozofije. Egzotične vrste ne uspevaju, niti su potrebne. Treba nam zelenilo.

Svakako koprivic nije drvo za sadnju pored asfalta , uz saobracajnice a narocito tako tanko,jako malo i nisko.Potražite pomoc poljoprivrednog fakulteta ili šumarskog ,a onog iz Gradskog zelenila koji je odgovoran unazad 10 godi na " zaustavite". Angažujte škole oko sadnje , deca neka budu zadužena za ono u čemu sudeluju između ostalih građana.

Svakako prednost treba dati autohtonim vrstama poput hrasta, bukve, platana, pitomog kestena (ukoliko mu se pruže dobri uslovi), graba, bresta, klena i drugih vrsta javora, oskoruše, brekinje, jarebike, mukinje... kao i mnogim autohtonim žbunastim vrstama. Neki drvoredi mogu se posvetiti i vrstama iz drugih delova sveta ukoliko zadovolje uslove da nisu invazivne. Što se tiče breza one su za vlažnija brdska područja, ne za ravnicu. U urbanim područjima treba praviti male šume gde bi održavanje bilo minimalno kako bi se dala prilika pticama i drugim životinjama da napreduju.

Još pre sto godina je dokazano da treba saditi bagrem na peskovitom zemljištu, a topolu na vodoplavnom.

Svi su savladali tehniku mnogo pricati a ne reci nista. Decenijama ste sakatili drveca, zelene povrsine pretvarali u parking mesta. Sa svakom novonazidanom zgradom nestajali su parkovi, zelene povrsine, drveca. Decenijama obecavate ispravku tog zlocina i sve je ostalo na obecanjima. I sad jos specijalni dodatak na sve to je izjava u gornjem clanku da tek treba sprovesti ispitivanje koje drvece treba saditi. Na osnovu cega ste do sad sadili drvece? Preostalo sadnica pa da ne propadnu u rasadniku?!! Sve sto ste posednjih godina zasadili vise oD polovine se osusilo u prvih mesec dana, I tako stoje osusena jadna stabla ( jedan od primera je Bul. Jase Tomica) niko ih ne zamenjuje za sveza niti ta osusena sklanja, Neopevan nemar kao i za sve sto nas okruzuje.

Posedujem i održavam svoj park već 35 godina sa oko 300 raznih ukrasnih sadnica na jednom jutru zemlje na Čeneju. Od 6 Koprivića samo 2 je oluja prelomila jer su rezidbom bili dizani u visinu. Velika mana Koprivića je što najsporije raste. 4 Bresta su se najlošije pokazala, skoro sve je oluja na oko 50% prelomila. Ovogodišnja suša je i pored obilatog zalivanja, osušila 2 breze od 10 komada. Najbolje od svega bez ikakvih posledica je podnela Lipa. Lako se savija pri olujnom vetru i odlično podnosi sušu i vrućinu. Od zimzelenih najgore su prošle Tuje i Omorike. Skoro sve što su bile direktno pod suncem su se osušile i pored zalivanja i orošavanja. Najbolje su prošli Borovi, primorski i Himalajski, bez ikakvih posledica i zalivanja. Žalosne vrbe su uz malo zalivanja uspešno prošle i oluje i vrućine. Cena svega ovoga: 90 dana zalivanja, na 38 C, sa utrošenih 500 m3 vode na 3 bunara.

Posle par breza, konačno posadiše koprivić na ćošku, raste. Piramidalni hrastovi 15tak godina stari takođe.

Koje vrste treba saditi? Pa potrebno je naci kljucnu tacku gde se ukrstaju naskuplje biljke i one koje se najlakse suse i lome. Ta optimalna tacka ce omoguciti cestu zamenu sadnica i najvecu nabavnu cenu i time omoguciti najvecu ugradnju. Gradjani, narocito pezioneri ce biti odusevljeni cestom sadnjom, tj videce brigu i rad zelenila a i vide ce razne nove vrste koje ukazuju na strucnost osoblja u zelenilu.

Sve u svemu, rešenja još nema a u gradu sve go beton!

Za sadnju drveca iz porodice Jela proslo je vreme.Ove letnje zege ova vrsta ne podnosi i dolazi do spaljivanja grana okrenutih jugu i jugozapadu,kao i tankih vrhova.Ovo se odnosi koliko sam zapazio na usamljenim biljkama u drvoredima i okucnicama.

Breze se stvarno suše i nakon 10 godina valjda je vlaga u vauduhu niska a vode dodatno nema, i ako je ocedito ne moze.
Kesten mineri unistide mozda crvenocvetni.
Javor ili je slabo odrzavan ili mu smeta sve je suvo u gradu.
Srebrna lipa u cenzru nije losa ali propada od glivica kad je u losoj kondiciji.
Mecija leska nije losa, ali sade veliko drvece sa malim korenom pa se suse bez vode.
Koprivic australiski mozda je bolji.
Generalno slabo odrzavano busamo se sa brojem posadjenih stabala prezivi jedva pola i ako...

Treba saditi kesten, platan, lipu, a ne one ukrasne i kojekakve biljke koje ovde ne uspevaju . i Naravno, saditi ih u pravo vreme, a ne u prolece ili leto kako je ovde postala praksa. Posle leta, svo drvece se osusi.

Sadite, višnje, trešnje, lešnike, orahe, dunje, šljive (više sorti), batalite to ogrevno drvo :koprivić, platan, topola. Topolu još i mogu da shvatim u vodoplavnom području, jer brže isušuje zemljište od drugog drveća, sli u gradu ili selu koja imaju kanalizaciju to je samo trošak. Normalno drveće koje ima ekonomski rod (deo je gore pobrojan) je prilagođenije ljudskim naseljima.